„Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD)"

Projekat realizuje:

Energetsko siromaštvo

Energetsko siromaštvo se manifestuje kao nedostatak pristupa svim oblicima energije, prvenstveno električnoj energiji ili kao nemogućnost podmirenja troškova za energiju potrebnu za život u prihvatljivim uslovima. Energetsko siromaštvo snižava kvalitet života, pogoršava uslove stanovanja, povećava smrtnost i oboljevanje tokom zimskih meseci, dodatno pogoršava uslove života ranjivih društvenih grupa, funkcionisanju stambenih zgrada sa više stanova i dr. Po pravilu, energetsko siromaštvo je zastupljenije u državama sa slabim pokazateljima energetske efikasnosti i sa obimnom upotrebom neadekvatnih (ekološki i zdravstveno štetnih) izvora energije (fosilna goriva, a naročito ugalj).

Posmatrano iz ugla troškova (rashoda) za energiju (u ukupnim prihodima domaćinstva) možemo razlikovati dve definicije energetskog siromaštva. Prva, uža, definicija odnosi se na troškove grejanja objekta i smatra se da se domaćinstvo suočava sa energetskim siromaštvom kada troši više od 10% svog prihoda na adekvatno zagrevanje (i hlađenje) stana/kuće (između 18 i 21˚C).

Druga, šira, definicija energetskog siromaštva sa aspekta troškova je složenija i odnosi se na ukupne troškove koje domaćinstvo izdvaja za energiju, koji pored troškova grejanja (i hlađenja) uključuju ostale troškove energije (u domaćinstvu/stanu, kao što su osvetljenje, kuvanje, higijena, pranje veša, i sl.). Važan činilac u ovoj proširenoj definiciji energetskog siromaštva je mesto stanovanja (grad, gradska periferija, prigradska naselja, seoska naselja) i dostupnost energenata (cena, kvalitet). Šira definicija energetskog siromaštva naročito skreće pažnju na rizike i štete od energetskog siromaštva kojima su izloženi građani koji žive u seoskim naseljima i u perifernim zonama gradova.

Energetsko siromaštvo je rezultat većeg broja uticaja od kojih treba posebno izdvojiti sledeće:

  1. Slabe energetske performanse objekata (građevinski materijal, krovni pokrivač, nekvalitetni prozori i vrata,
  2. Niski prihodi nedovoljni za nabavku potrebnih energenata,
  3. Nekvalitetna i energetski neefikasna lokalna ložišta i korišćenje sirovog drveta, koja emituju zagađujuće gasove u unutrašnji prostor i/ili imaju velike toplotne gubitke,
  4. Velike zdravstvene i druge javne štete koji nastaju u procesu proizvodnje energije iz fosilnih goriva,
  5. Nekvalitetan ogrevni materijal (niskokalorični i zagađujući ugalj, loženje otpadnih materijala...) itd. Posledice energetskog siromaštva su višestruke i bez izuzetka, negativne:
    1. Zdravstvene tegobe izazvane niskim temperaturama u objektu,
    2. Visok stepen unutrašnje zagađenosti prostora, što direktno utiče na povećan stepen oboljevanja i smrtnosti tokom zimskih meseci u domaćinstvima sa nekvalitetnim lokalnim ložištima,
    3. Redukovanje higijenskih standarda i navika zbog slabo zagrejanog prostora,
    4. Pogoršanje uslova stanovanja, uslova za učenje, odmor, praktikovanje kulturnih navika i socijalne interakcije zbog smanjenja grejane površine odnosno prostora stana koji se može koristiti na komforan način,
    5. Odricanje ili redukovanje mnogih drugih potreba zbog visokog učešća izdataka za energiju u ukupnom prihodu domaćinstva (hrana, lekovi...).

Partneri: